**Prenosimo vam priču koju smo pripremili za kampanju ,,I ja sam sa vama” o biodiverzitetu CG koji vodi EU u Crnoj Gori.
Vraćam se s Prokletija, ulazim u Podgoricu ispunjenu dimom. Ovog puta ne gore gume na Ćemovskom, nego Gorica. I dok prihvatam incident kao normalnu svakodnevicu, zove me Marija.
Nešto mi je ušlo u dnevnu sobu. Baš je gadno, ima velike oči i providno je i ima prste kao vanzemaljac. Evo, stoji na zidu. Šta da radim?
„Providni gušter?“
„Jeste, kao gušter. Je li otrovan?“
„Nije, to je gekon, živi u pukotinama zidova i aktivan je noću.“
„Šta?!? On živi u mom stanu.“
„Da, tu je on, malo balkon, malo dnevna soba.“
„Ne mogu da vjerujem. Može li da mi uđe u sobu?“
„Može.“
„Kuku, znači ja spavam sa gekonom.“
„Ma skroz je bezopasan. On se hrani insektima koji su tu na terasi i ponekad u ćoškovima stana. Baš je plašljiv i ne voli da je u zatvorenom prostoru. Tako da će izaći brzo.“
„A može li da mi se popne na glavu dok spavam?“
„Ma ne radi on to sem ako imaš vaške u kosi?“
„Samo mi još to fali. Stvarno te pitam, može li da mi se popne na nos dok spavam?“
„Aha, i da uđe u nos.“
„Sad me pržiš. Što da radim?“
„Ti živiš sa gekonom godinama, ali tek od večeras to znaš. Sad živiš u znanju, a znanje je moć.“
„Molim te, dođi da izbaciš ovo čudovište, ne mogu da ga gledam.“
„Evo, evooo, trčim.“
Kreće hvatanje gekona, providnog čudovišta po dnevnoj sobi. Metla i đubraonik. Ipak je brži od metle i zavukao se iza vitrine. Izvlačimo vitrinu. Sada samo trebamo biti što sporiji da ne primijeti da smo dovoljno blizu njega. Brzi pokret i evo ga ispod metle, pa na đubraoniku, pa u tegli.
„Nosi ga, ne mogu da ga gledam.“
„Nosim ga na balkon.
Nećeš, života mi, miči mi ga iz stana.“
„Ali njegova kućica je na balkonu. Valjaće ti da ti skuplja bubice po stanu.“
„Neka će, fala mu.“
„Ok, ostaviću ga tu u kvartu, to je sve dio njegovog staništa.“
„Srećan mu put.“
I tako noćna životinja gekon napusti zgradu, ali mu je ostavljena šansa da se vrati na isti balkon, ako ne nađe bolju kućicu. On će brzo naći neku pukotinu makar u trotoaru jer je dug svega desetak centimetara.
I dalje će loviti noću bubašvabe i moljce u okolini zgrade i ponovo će ga privući svijetlo nečijeg stana na čijem balkonu će naći pukotinu koja imitira procjepe stijena u kojima je živio kada nije bilo zgrada.
Za razliku od brojnih životinja, gekon se navikao na naše zgrade i kuće. Iako je divlja životinja, bezopasan je, pa je postao jedan od omiljenih kućnih ljubimaca u nekim zemljama.